Der, Die, Das : tajne roda u nemäkom jeziku

Iz predgovora srpskom izdanju
Evo jedne zanimljive knjige o kojoj se u poslednje vreme veoma polemie. Konstantin Vajenas ovo delo pie - a Kornet ga izdaje u srpskom prevodu - u nadi da e onima koji ue nemäki jezik kao strani biti od izvesne, moda i sutinske pomoi. U nemäkom jeziku postoji muki, enski i srednji rod imenica i on je oznäen odreenim lanom der, die ili das koji stoji uz imenicu. Budui da se svaka imenica ui zajedno sa gramatikim rodom, upravo ta dodela gramatikog roda predstavlja najveu potekou uenicima nemäkog jezika. Pisano na engleskom, ovo delo se pre svega obräa govornicima engleskog koji ue nemäki, budui da u engleskom ispred imenice ne stoji lan koji oznäava rod te imenice.

Ova knjiga je svakako korisna i govornicima srpskog. Srpski jezik poznaje muki, enski i srednji rod imenica, ali postoje dve bitne stvari koje treba naglasiti: Prvo, iako postoji dosta primera gde se rodovi imenica u oba ova jezika poklapaju, te lako dolazi do transfera, odnosno preslikavanja roda iz maternjeg jezika u nemäki, to nije uvek sluaj. Taman kad govornici srpskog pomisle da je gramatiki rod u nemäkom lak, pogree u dodeli roda i shvate da svaku nemäku imenicu moraju da naue zajedno sa odreenim lanom koji ispred nje stoji i koji je istovremeno marker roda. Dakle, da naue napamet. Tako uenje roda nemäkih imenica i nama predstavlja potekou. Drugo, svaka imenica u srpskom ima svoj rod koji je u odnosu na nemäke imenice preutan ili nevidljiv (kua, drvo, pas). Naime, on postaje vidljiv tek kad koristimo npr. pokazne zamenice (ta kua, ovo drvo, takav pas) ili prisvojne zamenice (moja kua, tvoje drvo, njegov pas), ali ne postoji odreeni lan koji se navodi uz imenicu kao marker roda.

Ova knjiga e, dakle, znäiti kako govornicima srpskog i drugih jezika u kojima se rodovi imenica razlikuju u odnosu na nemäki, tako i govornicima onih jezika koji ne poznaju kategoriju roda.

Kad se naviknete na ideju da za svaku imenicu u nemäkom morate da znate rod, sledei korak je da pokuate da olakate sebi uenje tako to ete shvatiti zato su neke imenice ba jednog odreenog roda. Koliko e vam ova knjiga znäiti prilikom uenja nemäkog, iskljuivo je na vama. Ono to je sigurno - bez poznavanja roda imenica se u nemäkom jeziku jednostavno ne moe, ako elite da pravite smislene i gramatiki ispravne reenice.
Vajenas smatra da je sve mnogo lake kad se shvate principi kojima se rukovodi pri dodeljivanju mukog, enskog ili srednjeg roda nemäkim imenicama. On navodi dva pravila za imenice svakog pojedinänog roda. Pravilo 1 ine kategorije i tu se imenice grupiu po semantici. Pravilo 2 ine glasovi. Kad je re o kategorijama, autor navodi imenice koje su jednog odreenog roda zato to potpadaju pod isti nadreeni pojam, te tako ine zajedniki skup (npr. mukog roda su dani u nedelji, meseci u godini, godinja doba, strane sveta, padavine, vetrovi, itd.). Ovo nije novina za uenike nemäkog. Novina je u tome to Vajenas iznalazi imenice koje po svojim znäenjskim odlikama mogu da se poveu u nove kategorije. On poziva itaoca da promilja, pravi analogije i da i sam stvara nove kategorije.